NAZOVITE ME, RAK SE NE PRENOSI BEŽIČNOM VEZOM

Kada je 2014. oboljela od raka Irena Letica Ćurčić napisala je „Naputak za ophođenje s  ljudima koji imaju karcinom“. Tekst prenosimo u cijelosti.

 

Spoznaja da imaš rak te obilježi, htjela ja to ili ne. Govorila o njemu ili ne. Ako i ne kažem, sazna se. Onda se počnem boriti sa stereotipima, a usput se borim i s rakom. Znam da je limun dobar. Mislim, znam da ga mogu piti u limunadi. Ali, jebemu, neće mi limun izliječiti rak. Ako sam dobila rak, nije mi oduzeta sposobnost zdravog rasuđivanja. I da, izgledam dobro zato što želim tako izgledati, isto kao što mogu izgledati loše, ako tako odlučim. Rak nije zarazna bolest. Možete se slobodno sa mnom rukovati, a možete me i nazvati. Rak se ne  prenosi bežičnom vezom. I kada nazovete, možete slobodno pričati o vremenu, o svakodnevici, ne morate se zamarati lamentiranjem o karmi i svemiru, o sudbini i sranjima, jer ja se isto osjećam kao i prije. Nisam, pobogu, zakinuta, bar što se tiče prizemnih stvari. Bilo bi dobro da mi ne pričate puno o svojim bolestima. Izdržite bar dok sam na terapiji, jer dosta mi je i moje bolesti. Recimo, kad sam u nirvani razvežete pa me piknete s vašom križoboljom. Odmah ćete me osvijestiti i nećete se dobro provesti. Zato je bolje da i ne pokušavate. Najviše volim pitanja o promijeni prehrane. Da, čim sam saznala da imam rak počela sam pasti travu i jesti kilogram cikle dnevno.

Ne morate u razgovoru sa mnom biti tihi i suosjećajni, ako prije niste bili takvi. Slobodno se izražavajte, ako nešto ne razumijem – pitat ću. Nije kemoterapija tako strašna, ne sprži mozak skroz, a i jezik ostane čitav. Možete i vi mene slobodno sve pitati. Nisam bila u zatvoru i nemam se čega sramiti. Sve je to za ljude. A kada me već pitate, ne prekidajte me kada dođem do neke teže teme u kojoj se spominju krv i tjelesne izlučevine. Pitali ste, pa sad to stoički istrpite.

Možete me slobodno pozvati na neku veselicu. Neću sutra umrijeti, a neću ni prekosutra.